Istorijat

Začeci razvoja drumskog saobraćaja na području Vranja, datiraju neposredno posle oslobođenja zemlje, kada je formiran istureni punkt beogradskog transportnog preduzeca "Lasta". Glavni zadatak ovog transportnog punkta, sa desetak zaposlenih, bio je prevoz životnih namirnica za srezove na krajnjem jugu Srbije. Dakle, u tim prvim godinama razvoja saobraćaja, u ovom kraju gotovo da nije postojao putnički saobraćaj. Jedini autobus koji je služio za prevoz putnika saobraćao je na relaciji Vranje - Železnička stanica i obratno.

Ovakvo stanje u saobraćaju ostalo je sve do 1949. godine. Tada se istureni transportni punkt beogradske "Laste" izdvaja u Saobraćajno preduzeće. Preduzeće je imalo 39 radnika, 3 autobusa i 2 kamiona, a uprava je bila smeštena u dve privatne prostorije u Vranju.Potom na inicijativu sreza vranjskog, 16. avgusta 1962. godine dolazi do integracije transportnih preduzeća "Vranje" i "Turist" iz Vranja, "Surdulica" iz Surdulice i "Soko" iz Bujanovca.

Tako da je formirano Autotransportno preduzeće "Jedinstvo" sa sedištem u Vranju. Preduzeće je dve godine kasnije imalo 152 radnika, 28 autobusa i 29 kamiona. Skoro svi autobusi bili su namenjeni za lokalni saobraćaj.
Pokušaj integracije. Radeći u veoma teškim uslovima, bez hale i radionice za opravku vozila, bez servisa i bez odgovarajućih poslovnih prostorija sa zastarelim voznim parkom i lošom putnom mrežom, radnici "Jedinstva" činili su izuzetne napore da bi omogućili odvijanje saobraćaja na ovom prostoru.

Zbog izuzetno nepovoljnih uslova za rad i ekonomskih teškoca, 1966. godine dolazi do integracije sa "Niš-ekspresom". Međutim, narednih šest meseci u integraciji nisu postignuti željeni rezultati i nisu rešeni nagomilani problemi. Naprotiv, došlo je do stagnacije i pada produktivnosti, zbog cega je već u toku naredne, 1967. godine došlo do dezintegracije. U to vreme preduzeće je imalo 18 autobusa i 27 dotrajalih kamiona sa prihodom od 6,5 milona tadašnjih dinara. Tokom 1967. i naredne godine ta osnovna sredstva skoro su rashodovana zbog dotrajalosti i tehničke neispravnosti. To je još više otežalo i onako nezavidan položaj preduzeća. U takvim uslovima bilo je neophodno izvršiti korenite promene na menjanju stanja i stvaranju uslova za bolje poslovanje. Zato je učinjen zaokret u poslovnoj politici ukidanjem teretnog saobraćaja i usmeravanjem razvoja na putnički što je dalo skromne početne rezultate.

Tih godina uz izuzetne napore i odricanja radnika, počinju da se stvaraju bolji uslovi za rad. Modernizacijom i proširenjem voznog parka, kao i investiranjima u nove objekte, išlo se permanentno iz godine u godinu. Posebno dinamičan razvoj ove radne organizacije zapoceo je 70-tih godina. Od tada do 1986. godine udesetostručeni su svi rezultati poslovanja. Ukupan prihod rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 45,2 odsto, dohodak od 41,6, čist dohodak 40,7, sredstva za lične dohotke i zajednicu potrošnju od 39,8 a sredstva za proširenje materijalne osnove rada i rezerve po prosečnoj godišnjoj stopi od 57 odsto. Na osnovu ovakvih rezultata ova radna organizacija je u samom vrhu u svojoj grupaciji. Tako je "Jedinstvo" 1974. godine imalo 358 zaposlenih i 89 autobusa, ukupan prihod od 46,5 tadašnjih miliona dinara. Istovremeno rastao je i broj zaposlenih i to po stopi od 7,4 odsto jer je kolektiv imao 468 zaposlenih u 1968. a 750 u 1986. godini. Od ukupnog broja zaposlenih 81,3 odsto su kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici što znači da organizacija ima izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
Privatizacija

U skladu sa Zakonom o privatizaciji, sproveden je postupak kojim je preduzeće promenilo svoj status u privatno preduzeće. Naime, dana 10. marta 2005. na javnoj aukciji učestvovao je konzorcijum radnika „Jedinstva“, koji je u ovom postupku kupio imovinu ovog preduzeća u procentu od 70% ukupne imovine, na osnovu čega je došlo do promene vlasničke strukture imovine.

Od početka 2008. godine vlasništvom nad firmom Jedinstvo Vranje preuzela je firma KAVIM PUBLIC TRANSPORTATION INTERNATIONAL (2002) LTD.